Нико не може да зна

Kako otvoris oci vec znas da ceka te borba, 
kao kroz resetke kroz prozor gledas aleko je sloboda 
i ako si odan i boris se na strani Boga 
cim izadjes na ulicu osetis gorcinu zivota. 
Narod trpi dok smradovi se bogate,ja nemogu da cutim 
nedozvoljavam da me poraze,kamen pada sa srca kao na papir suza, 
jedini ventil moja zika esencija Beogradskog bluza. 
Da li osecas patnju provucenu kroz svaki stih,da li osecas 
bol koji ko motiv koristim nakon prepreka svih puteva trnovitih 
rane su zarasle dobro nece se ponoviti. 
Svetlost ugledao sam jasno i ka njoj se krecem pokrecem lavinu emocija 
u potrazi srece prepusten sebi,vodjen instiktima u surovom svetu gde jaci 
slabijeg jede cim ovaj napravi gresku. 
Svi znate kako je tesko kada prazno je zato moje ljudstvo, moj sindikat,moja snaga je 
sloboda moga naroda tako daleko je al negubim nadu dok god se istina provlaci kroz redove. 

Kao da sam ceo zivot sanjao,a sad se budim ovo je moja zemlja ali ovo nisu moji ljudi. 
Kazu:"Ovde nemas sta da trazis,bolje miran budi jer ovde kadija te tuzi ovde kadija ti sudi". 
Gledam skrnavljena groblja,nepostuju ni mrtve,gledam spaljene kuce,gledam spaljene crkve. 
Kazu:"gledaj nasu snagu mi smo nepobedivi"pitam"znate li za Boga"kazu"sila Boga nemoli". 
Pazite na ovom polju koplja su se lomila,PRAVOSLAVLJE u Srba vera nesalomiva 
jer to je zemlja hranila, to je majka rodila, to je snaga branila ,to je vera vodila. 

ref.Niko ne moze da zna sta to sapuce vetar niko ne moze da zna sta nosi grom iz vedra neba,nevreme se sprema iznad geta pada zvezda moja zelja moja zebnja je nocas ova zemlja 2x 


2004 prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvori na drevnoj zemlji uzurpatori,tudja ruka nam red zavodi, 
znakovi djavolji,transporter na barikadi nas nagoni da se drzimo po strani bez naglih pokreta,a kamoli 
da ih imamo na kameri kako senluce po nasoj bastini dosli su iz ***** materine da ucare nesto 
na nasoj nemastini,a ko ce da nas zastiti moji ljudi i daje nisu slobodni taj osecaj da su bez pomoci, 
ko nocna mora me progoni.I politicari sto su dosli sve su dusmanima prodali a ovde se po skupstini sire kako su 
Bog zna kako pomogli.Beograd nezna za patnje onih retkih sto su ostali zar smo u trci za "boljim zivotom" 
preko noci hladni postali.zvone zvona u panici,pada bomba na manastir srbi nedajte pohlepi da nas 
u nasoj muci zavadi.mozda mi jesmo dinosaurusi ona vrsta koja odlazi i zivimo u nasim snovima 
gde niko nemoze da nas porazi i nema te floskule koja bi mogla bol da izrazi ja opet dole silazim 
ako treba krv ce pricati 


Ref. 
izmedju bunkera i snajpera sloboda je zatvor,pored transportera u parku zivot je napor. 
pratim pokrete tudjina ovo je zrtvama sudjenje nama potrebno budjenje lazi dosta je i mucenja 
iza ibra ko linije nasih pune su celije ovde ujedinjene deluju sve djavolje legije,pa moje u bloku 
znam po suzi u oku a koji to mogu stoje uprkos bolu.arnautske kobre u hodu nas ujedaju za nogu, 
a otrov u krvi glasno poziva na borbu jer zelja da otmu sve ono sto je najdraze tera mi gorku 
pljuvacku u usta.ko kad stranci me uhapse na mene kerove puste da me zaplase vezanog dok drze me besanog 
ali ja ne znam za slom mene samo razdraze jer srbi ovo je nase.vicem dok trpim bolove strasne dok mi cupaju 
iz ruku moju zemlju moju muku krvlju natopljen busen svet hoce da mi uzme, i da unisti uspe 
kosti mojih predaka mosti mojih svetaca da dozvolim jer ne dam vam jer svima nam zbog sinova 
nedozvoljena predaja.vas ponovni dolazak na mostu cekam sad alban no passaran sa srbima il sam