Jednog divnog popodneva

Jednog divnog popodneva
U parku punom zelenila,
Prelepog dečka sam videla
I odmah se zaljubila.

O, osećaj taj je čaroban
Kad letiš iznad oblaka
I shvatila sam i dobro znam
Da ludo volim ga.

Noge su same koračale,
Do njega su me dovele.
Ništa mi nije rekao,
Samo za ruku me uzeo,
K’o Juliju Romeo.

O, osećaj taj je čaroban
Kad letiš iznad oblaka
I shvatila sam i dobro znam
Da ludo volim ga.

Kako znaš, kako znaš šta je osećaj taj?
Kako znaš, kako znaš da to nije san?
Ako znaš da ti je on uvek u glavi,
Onda znaš da je onaj pravi.

O, osećaj taj je čaroban
Kad letiš iznad oblaka
I shvatila sam i dobro znam
Da ludo volim ga.