Ljubav ne pobeđuje

Ljubav ne pobedjuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine, ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.

Romeo i Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tužno tužno je al' nisam ubedjen da su pobedili.

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikog ne pobedjuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.

Orfej se oglušio o pretnje i pridike, davni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.

Eeej, okraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobedjuje al' je zato nepobediva...