Ruski voz

Voz, pospani voz za Harkov, Gomelj, Leningrad.
Znam, kako je noćas dalek Beograd.
Neće moći nikada olovka i hartija
I svi Ruski poštari ne mogu ti odneti.
Pismo koje pišem ja, marka s likom Lenina
I u pismu jedina tuga što me razbija.

Nije votka rakija, mada noćas udara,
Tuga mi je velika, velika k'o Rusija.
Ja ne mogu poslati ljubav jer se ne šalje.
Nit sam mog'o poneti s' sobom tvoje poljupce.

Voz, u vozu izgužvana lica putnika.
Ti si samo nedge iza onih planina.
Da l' si možda zaspana il' si budna kao ja,
Da l' te muče nemiri il' te ništa ne muče.

Kada budeš čitala pismo koje pišem ja
Tajna biće skrivena iza ovih redova.

Nije votka rakija, mada noćas udara,
Tuga mi je velika, velika k'o Rusija.
Ja ne mogu poslati ljubav jer se ne šalje.
Nit sam mog'o poneti s' sobom tvoje poljupce.