Oloe Izlomljenog Srca

Jos jedan tužan dan
i sve podseća na san
nek probudi me neko
ovo stvarno boli

al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i čudnog mirisa
u mojoj sobi

i niko nije kriv
da li kriv sam što sam živ
voleo bih samo da smo jednaki pred bogom

u ljubav verujem
možda i preterujem
možda trebalo je ranije da popričam sa tobom

da zajurim i strah
kako uplašiti mrak
moje oružje su olovke izlomljenog srca

a prevariću sve
kad stavim cvikere
u grudima mi bomba sporije kuca

oči ko u psa
to sam kao novi ja
tužan bezvezan i veran svojim zeljama

ali ne dodiruj dno
pazi biće prekasno
ako čekanje me pretvori u nekog drugog