I kad tvoje grešne ruke ne sklanjam

I kad tvoje grešne ruke ne sklanjam,
ti si tu da mrtav hladan kažeš da ne valjam,
da su moje žrtve male. da su sve uzalud pale…

I kad tvoje greške redom ispravljam,
ti si tu da pljuneš mi u lice da ne valjam.
Da me sečeš kao mačem i da ne daš mi da plačem.

Znam, ne valjam što ti kroz prste uvek progledam,
I što sam manja od makovog zrna,
I što pred tobom drhtim kao srna.

Znam, ne valjam što te na kolenima uvek čekam
i crven tepih bacim ispred tebe.
Znam, ne valjam, al po sebe.

ja ti oprostim na svoju štetu
Kad kažeš mi onu najstariju na svetu laž…
Izvini, neće se ponoviti… Znam da ne valjam